Uobičajne poslovne prilike sa sobom nose razne situacije u kojima se zapitate da li imate neko pravo ili ne. Šta se dešava ako u jednom zakonu pronađete neko pravo, ali drugi zakon vam to ne dozvoljava? Pravni sistemi nisu besprekorne tvorevine, u njima postoje različiti nedostaci, a u praksi to izaziva velike probleme. Kroz pitanja da li pravno lice može pretrpeti nematerijalnu štetu i da li ima pravo na njenu naknadu može se uočiti primer neusklađenosti zakona i problem sa kojima se može sresti svako pravno lice u svom poslovanju.
Kod ovih pitanja govorimo o neusklađenosti Zakona o trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 52/2019) i Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93, “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja i “Sl. glasnik RS”, br. 18/2020), koji nude potpuno suprotne odgovore na napred postavljena pitanja.
Da li pravno lice može pretrpeti nematerijalnu štetu? Odgovor je DA!
Ovaj odgovor nalazi se u Zakonu o trgovini. Počećemo od definicije pojma nepoštene tržišne utakmice, odnosno nelojalnom konkurencijom. Ovaj pojam predstavlja radnju kojom se krše kodeksi poslovnog morala i dobrih poslovnih običaja. Kada trgovac u privredi postupa na ovaj način, često prouzrokuje ili može prouzrokovati materijalnu štetu drugom trgovcu. Zakon o trgovini ovakvo postupanje trgovaca strogo zabranjuje. Ako ipak trgovac postupa na ovakav, zabranjeni način postoji mogućnost da drugom trgovacu nanese materijalnu ali i nematerijalnu štetu zbog povrede poslovnog ugleda.
Da li pravnom licu pripada pravo na pravičnu naknadu? Odgovor je ponovo pozitivan, DA!
Isti zakon dao je odgovor i na ovo pitanje time što daje pravo oštećenom trgovcu da zahteva naknadu štete u sudskom postupku, bilo da je reč o materijalnoj ili nematerijalnoj šteti nastaloj zbog povrede poslovnog ugleda. Kada sud ispred sebe ima slučaj povrede poslovnog ugleda prilikom odlučivanja obavezan da odredi koliko iznosi pravična novčana naknada nematerijalne štete.
Gde je onda problem i neusklađenost u zakonu? Zapravo problem je u definisanju pojam nematerijalne štete. Članom 155. Zakona o obligacionim odnosima nematerijalna šteta je nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Logično je da samo fizičko lice može trpeti fizički ili psihički bole. Za dodatno pojašnjenje, član 200. istog zakona predviđa oblike nematerijalne štete i to: pretrpljene fizičke bolove, pretrpljene duševne bolove usled umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica i straha.
Navedeno nam pokazuje da zakon o obligacionim odnosima nedvosmisleno govori isključivo o stanju u kome se može naći jedino fizičko lice. Ako se sada podsetimo pitanja na koje smo odgovore našli u zakonu o trgovini, odgovor bi bio suprotan
Da li pravno lice može pretrpeti nematerijalnu štetu? Odgovor je ovog puta drugačiji, NE!
Ovde bi trebalo zastati na trenutak i razrešiti jednu dilemu. Da li možda zakon o trgovini pod pojmom trgovca podrazumeva samo preduzetnike, te da pravo na naknadu nematerijalne štete ograniči samo na fizička lica? Ne, to ipak nije slučaj. Zakon o trgovini kroz svoje odredbe i definisanje pojmova pod trgovcem, odnosno pružaocem usluga podrazumeva kako fizička lice, tako i sva pravna lica koja se bave trgovinom. S toga dileme nema, u smislu zakona o trgovini, trgovcem se smatraju i pravna i fizička lica.
Da li je dovoljno da zakon o trgovini daje ovakvo pravo pravnim licima i da ga oni ostvare po tom osnovu ili ovde govorimo samo o nezakonitim odredbama? U ovakvoj situaciji zakonodavac mora brzo reagovati, s obzirom da je ovo „pravno nesiguran teren“ na kome praksa sama određuje sudbinu primene prava. Različito tumačenje u praksi neretko donosi povrede osnovnih načela pravog sistema, što je jako opasno i za onoga ko odlučuje o pravu i za lica na koja se odluka odnosi.
Načelno ne treba čuditi postojanje nematerijalne štete kod pravnih lica. U današnjim oblicima poslovanja razumljivo je da i pravno lice može pretrpeti nematerijalnu štetu pogotovo zbog povrede poslovnog ugleda. Mnoge države kontinentalnog pravno sistema nedvosmisleno daju mogućnost pravnim licima da potražuju naknadu nematerijalne štete, ali šta je sa pravom Republike Srbije?
Autor teksta: Dragan Vukić
