Zašto već godinama unazad mnogi pokušavaju da upravo zahvaljujući rudarenju kriptovalute zarade novac? Razlog tome je to što su mnogi rudarenje kriptovalute videli kao najbolju investiciju. Mnogo je priča o tome kako se preko noći postaje milioner zahvaljujući investicijama u rudarenju kriptovaluta, a takve priče nisu daleko od istine. Trebalo bi, međutim uzeti u obzir činjenicu da su kriptovalute visokorizične investicije. Obim prometa kriptovaluta dosta varira, tržište kriptovalutama je uglavnom pravno neregulisani teren, a postoji i rizik da bilo koja menjačnica kriptovaluta bude meta hakerskih napada.
Šta je to rudarenje, a šta su kriptovalute?
Kriptovaluta je digitalna ili virtuelna valuta. U realnosti imamo dinare u papirnom obliku, a u virtuelnom svetu su prisutne kriptovalute. Najprostije može se reći da je kriptovaluta digitalni novac i čini deo naše digitalne imovine. Kriptovaluta postoji samo na internetu, ona nije pod kontrolom banaka, niti država.
Rudarenje je najvažniji deo kriptovalute jer predstavlja način stvaranja, odnosno proces nastanka krpitpovalute. Za razliku od većine tradicionalnih valuta, kriptovalute su digitalne, što podrazumeva potpuno drugačiji pristup stvaranju.
Suočeni smo sa trendom stvaranja pravnih okvira kojim će biti kontrolisano njihovo korišćenje, a postoji i naznaka o kreiranju sopstvenih kripotovlauta od strane država. Pitanje kriptovaluti i rudarenja u našoj zemlji je od nedavno dobilo pravni okvir i to Zakonom o digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS”, br. 153/2020). Ovaj zakon je donet 29. decembra 2020. godine ali će primena njegovih odredbi biti odložena za šest meseci.
Zakon o digitalnoj imovini Republike Srbije
Kao i većina novih stvari u pravnim sistemima za adekvatnu realizaciju, neophodno je odraditi određene pripreme. To se pre svega odnosi na donošenje podzakonskih akata koji će detaljnije regulisati pitanje digitalne imovine. Takođe ovo odlaganje je neminovno i zbog potrebe za osnivanjem nadzornih tela i njihovim upoznavanjem sa materijom.
Vodeći se zakonskom definicijom digitalnom imovinom ćemo smatrati sve digitalne zapise kojima se može vršiti kupovina, prodaja, razmena ili druga vrsta prenosa, osim digitalnih zapisa valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja.
Suštinski otvoreno je novo tržište digitalne imovine. Dozvoljava se i postaje vidljiv pravni promet digitalnom imovinom. Poslovanje u vezi sa uslugama koje se tiču digitalne imovine sada je i formalno pravno dozvoljeno domaćim i stranim fizičkim, ali i pravnim licima, kao i preduzetnicima.
Nadzor nad primenom, ali i donošenjem podzakonskih akata je poveren Narodnoj banci Srbije i Komisiji za hartije od vrednosti. Uvođenjem novog finansijskog tržišta digitalne imovine, neophodno je bilo uvesti i pravila o zabrani zloupotrebe prednosti tržišta i sprečavanju pranja novca, kao i finansiranje terorizma.
Šta je promenjeno po pitanju kriptovaluta i rudarenja?
Zakon govori o kriptovalutama kao valutama koje nisu vezane za Centralnu banku, već da su fizička i pravna lica učesnici u prometu i da ih prihvataju kao sredstvo razmene, a za čiju vrednost ne garantuje Centralna banka. Sa druge strane, kriptovalute predstavljaju zabranjeni finansijski instrument za sve institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije. To znači da one ne smeju da vrše bilo kakve usluge u vezi sa njima, niti da ih imaju u svojoj imovini. Ipak postoji jedan izuzetak i tiče se banke koje mogu da vrše usluge, ali samo u vidu čuvanja kriptografskih ključeva. Možda jedna od bitnih stvari za građane jeste ograničenje i zabrana da banke koriste zaloge na digitalnoj imovini kao sredstva obezbeđenja kredita.
Rudarenje, odnosno „mining“, kako se u digutalnoj zajednici naziva, Zakon o digitalnoj imovini načelno dozvoljava. Dakle nema zakonskih zabrana za rudarenjem, ali nema ni zakonske regulative. Interesantno je ovako specifično rešenje i otvara se pitanje zašto je izostavljeno i šta nas u budućnosti očekuje obzirom da neki pravni sistemi takve aktivnosti zabranjuju.
Pravni okvir i oporezivanje kriptovalute i digitalne imovine
Iz ugla poreskog prava jasno je da sada postoji pravni okvir. Zakon o digitalnoj imovini povezao je pravni put i stvorio most između digitalne imovine i poreza na kapitalne dobitke iz Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Pored toga digitalna imovina je postala predmet oporezivanja prilikom nasleđivanja i poklona, što je i logičan sled s obzirom na pravni status koji digitalna imovina ima posle donošenja novog zakona. Dakle, bićemo prinuđeni da se prilagodimo i obratimo pažnju na oporezivanje i digitialne imovine, kao što smo to do sada radili sa realnom imovinom.
Poslovanje kriptovalutama je u Republici Srbiji sada dozvoljeno i vidljivo u pravnom sistemu. Ovo je bio nužan i neophodan potez države pre svega zbog velikog obrta kapitala, a to nužno donosi i naplatu poreza. Neophodnost ovakvog zakona leži u finansijskom aspektu trgovine, kako sa realnom tako sada i sa digitalnom imovinom.
Suočeni smo u poslednje vreme sa naglim povećanjem učesnika digitalnog tržišta, pa smo bili svesni da nas čeka i pravna osnova za to. Ovo nije samo obično slovo na papiru i čisto pojašnjenje pojmova, suština leži u povezivanju tržišta digitalne imovine sa drugim pravnim instrumentima. Pre svega je stvoren temelj za pružanje zaštite tržišta i učesnika ovakve tržišne utakmice, ali i održanje stabilnosti finansijskog sistema Srbije. Ono što ostaje da se vidi jeste kako će se ovaj pravni okvir pokazati u praksi, kakve će prednosti a kakve nedostatke doneti u praksi i kako će uticati na svakodnevni život digitalne zajednice.
Autor teksta: Dragan Vukić
