Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji (čl. 83 st.1 Zakona o privrednim društvima). Ovako naše zakonodavstvo definiše preduzetnika.
Fizičko lice, dakle, može obavljati delatnost samo ako stekne status preduzetnika, dakle, nama ovo pravo nije sastavni deo naše poslovne sposobnosti, ne stiče se rođenjem, već ga dobijamo samo ako se registrujemo u posebno propisan registar preduzetnika.
Ono što preduzetnika na neki način čini posebnim, odnosno glavna obeležja preduzetnika su:
- Preduzetnik nije pravno lice, već uvek mora biti fizičko lice,
- Pre svega preduzetnik ne može obavljati posao ortački, iako je ranije postojala ortačka radnja, sada ta mogućnost ne postoji, pa je preduzetnik uvek jedno lice,
- Preduzetnik nosi posebna obeležja privrednog subjekta (poslovno ime, sedište, matični broj i PIB),
- Agencija za privredne registre vodi registar preduzetnika i upisuje ih samo na osnovu zahteva fizičkog lica koje namerava da obavlja neku privrednu delatnost,
- Informacije o preduzetniku moraju uvek biti dostupne javnosti,
- Preduzetnik po pravilu ne formira posebnu imovinu za obavljanje delatnosti, već sva prava i obaveze preduzetnika i fizičkog lica čine njihovu jedinstvenu imovinu.
Princip jedinstvene imovine preduzetnika
Princip jedinstva imovine preduzetnika predstavlja osnovno pravilo po kome se izjednačavaju imovina koja služi za obavljanje delatnosti i lična (privatna) imovina fizičkog lica koja se ne koristi za ove svrhe.
Fizičko lice u svojstvu preduzetnika, odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze nastale iz obavljanja delatnosti ali i obratno. Ova činjenica ne isključuje i obaveze fizičkog lica nastale u periodu pre nego što se registrovao kao preduzetnika.
Imovinu fizičkog lica, koje je i preduzetnik, čini aktiva, u koju ulaze imovinska prava i potraživanja nastala obavljanjem delatnosti za koju je preduzetnik registrovan i imovinska prava i potraživanja ostvarena izvan nje od drugih materijalno pravnih odnosa fizičkog lica.
Treba imati u vidu i činjenicu da preduzetnik odgovara za svoje dugove kao fizičko lice i po brisanju preduzetnika iz registra, odnosno i posle gubitka pravnog subjektiviteta preduzetnika.
Preduzetnik u izvršnom postupku
Zakon kojim se uređuje prinudno izvršenje redovno vodi računa o socijalnom minimumu fizičkih lica i njegovom minimumu egzistencije. Tako će sva izuzimanja u izvršnom postupku koja važe za fizička lica jednako važiti i kada se izvršenje sprovodi prema preduzetniku, što predstavlja direktan uticaj principa jedinstvene imovine preduzetnika.
Ako se izvršenje sprovodi blokadom tekućeg računa preduzetnika ali na kojima nema sredstava, poverilac može sprovesti izvršenje i na računima fizičkog lica, tako preduzetnici često pogrešno veruju da će prebacivanjem sredstava sa računa preduzetnika na račun fizičkog lica pre izvršenja uspeti da izbegnu naplatu potraživanja.
Uočljiva je još jedna situacija u praksi, a to je pokušaj brisanja preduzetnika. Naime, blokada računa preduzetnika nije prepreka za brisanje subjekta iz registra, što preduzetnici često i rade, a nakon toga upisuju novog preduzetnika i nastavljaju sa delatnostima, verujući da su izbegli potraživanja. Međutim poverioci mogu izvršenje sprovesti i na imovini fizičkog lica ali upravo usled principa jedinstvene imovine i na drugom preduzetniku koje to fizičko lice upiše.
Preduzetnik u parničnom postupku
U parničnom postupku se takođe javljala dilema oko toga šta ako dođe do brisanja preduzetnika iako je protiv njega pokrenut postupak? Oni se nastavljaju i nakon brisanja, tako da se parnični postupak dovršava prema fizičkom licu.
Slična je situacija i sa stvarnom nadležnošću. Ako je parnični postupak pokrenut pred privrednim sudom zbog svojstva stranke, gubitak statusa preduzetnika ne utiče na nadležnost privrednog suda, ako je tužba podneta u vreme kada je preduzetnik imao takav pravni status. Sa druge strane ako se tužba podnosi za potraživanje koje ja poverilac imao prema preduzetniku, a on je kasnije obrisan iz registra, nadležan će biti sud opšte nadležnosti prema tuženom fizičkom licu, bez obzira na prirodu duga, odnosno bez obzira što je isti nastao u toku obavljanja privredne delatnosti kao preduzetnik.
Šta zakon ostavlja nedorečeno u vezi odnosa preduzetnika i fizičkog lica?
Pitanje je, da li u pravnom prometu preduzetnika i fizičko lice koje ga osniva posmatramo kao jednog subjekta ili se vrši „dupliranje“ subjektiviteta fizičkog lica kroz preduzetnika?
Ako ih posmatramo kao jedno lice, onda ćemo teško objasniti kako preduzetnik, odnosno fizičko lice sam sebi prodaje robu iz svoje prodavnice ili recimo zaključi ugovor o izdavanju poslovnog prostora i plaća sam sebi zakupninu pa to predstavlja kao troškove u finansijskom izveštaju, što može biti jako značajno i česta je pojava kod preduzetnika koji porez ne plaćaju paušalno.
Sa druge strane, ako se smatra da je subjektivitet dupliran, onda nemamo uređen način prelaska imovine i ulaganja dobara fizičkog lica za rad preduzetnik i pitanje je da li je to pravni promet i da li podleže oporezivanju.
Tako bi se u praksi postavila i mnoga druga pitanja, zavisno od ovih shvatanja, kao na primer da li preduzetnik može da registruje preduzetnika, odnosno da li fizičko lice može da registruje dva preduzetnika? Kao i da li preduzetnik može da bude član drugog privrednog društva ili akcionar?
Ova i mnoga druga pitanja često predstavljaju problem u praksi, pogotovo jer se sreću različiti stavovi organa pred kojima se otvaraju ovakva pitanja ili vode postupci, tako da se mogu pronaći i slučajevi priznanja i negiranja duplog subjektiviteta.
Možda bi o ovom pitanju zakonodavac trebao zauzeti jasan stav i poraditi na podrobnijem regulisanju statusa i odnosa preduzetnika i fizičkog lica, kako bi se u praksi mnoga pitanja ujednačeno rešavala.
Autor teksta: Dragan Vukić
